МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
ВЕСТ о смрти Леонида Гурјевича Куликовског (72), праунука руског цара Александра Трећег Романова и сестрића последњег цара Николаја Другог, објавили су малобројни листови у Русији. Штуру вест емитовала је агенција ТАСС саопштивши да је царев праунук умро у граду Кетрин, где је живео последњих година. Рат у Сирији и обарање руског бомбардера СУ-24 у фокусу су пажње овдашњих медија, па је то разлог што опело Леонида Куликовског у Српској православној цркви Светог Саве у Аустралији није добило већи простор. СУДБИНА наследника руског цара Александра Трећег Романова који су побегли из Русије због страха да их после револуције не побију "црвени", личи на филмски сценарио. Недавно сахрањени Леонид Куликовски је био унук млађе цареве ћерке, велике кнегиње Олге Александровне. Рођен је у Данској, где је царска породица побегла од бољшевика. Никада се није женио па и није имао наследнике. У Аустралију је стигао крајем шездесетих година, али комшијама и познаницима није никада причао о свом царском пореклу. Живео је скромно, аскетски, другујући са својим псом.
Присећајући се царске породице посебно је занимљива прича о баки недавно преминулог Леонида Гурјевича Куликовског и ћерци цара Александра Трећег Романова који је владао Русијом од 1881. до 1894. Велика кнегиња Олга била је удата за официра Николаја Куликовског. Упознала га је на паради у Павловском дворцу и за њега се удала тек кад се захуктао Први светски рат. Већ на почетку рата Николај Куликовски је отишао на фронт. Ратовати за цара и отаџбину било је питање части сваког официра. Олга је радила као медицинска сестра помажући болеснима и рањенима.
У АВГУСТУ 1917. Олга и Николај су добили сина Тихона. И кад су бољшевици заузимали све више делова Русије, кнегиња Олга није хтела да напусти домовину већ је прешла на Кавказ, тамо где није било "црвених".
Касније је кнегиња Олга морала са породицом да напусти Русију. У фебруару 1920. Олга и њена породица су бродом из Новоросијска кренули у Константинопољ, а затим у Србију. Из Београда су касније прешли у Беч, да био коначно стигли у Данску где су се сместили у дворац Амалиенборг. За нас је свакако интересантно да је царева ћерка Олга са породицом хтела да остане да живи код браће и сестара Срба. Руске избеглице су биле топло примљене па су Олга и Николај били убеђени да ће им бити боље међу православним Србима него на Западу.
Породица Александра Трећег
Али њена мајка је инсистирала да Олга и њена породица дођу да живе у Данску. Тамо је Олга живела продајући своје слике, а њен муж је био запослен на имању тамошњег милијардера Расмусена. Живећи у Данској, кнегиња Олга је била председница разних емигрантских друштава и помагала је колико је могла својим земљацима.
Олга је имала изложбе не само у Данској него и у Паризу, Лондону, Берлину и другим градовима.
Потом су се преселили у Канаду. У Канади су живели недалеко од Торонта. Олгини синови Тихон и Гуриј су били официри данске армије. За време немачке окупације били су затворени, а после 1948. велика породица са децом је прешла у Канаду. Гуриј је у Канади постао учитељ и предавао је у Отави на универзитету словенске језике. Иначе, Гуриј и Тихон су се више пута женили па се породица стално ширила.
Цар Александар Трећи
Царски зет Николај Куликовски је умро 1958. године, а Олга две године касније. Опело великој кнегињи одржано је у Торонту.
Интересантно је да се за ДНК анализу приликом изучавања остатака убијене породице Николаја Другог користила крв Тихона Куликовског, сина Олге Александровне који је био најближи рођак по женској линији императора Николаја Другог. Показало се да су заиста остаци царске породице коју су убили бољшевици. Унук Александра Трећег, Тихон је 1991. организовао Фонд за помоћ Русији који је помагао болницама и дечијим установама.
ПОСЛЕ 1917. презиме Романов имали су сви чланови царске породице. Иначе, Романови су бојарски род који је имао то презиме још од краја 16. века. Директна линија рода Романових на руском престолу је била после смрти императорке Јелисавете Петровне. Њен син, Петар Трећи, сматрао се чланом дома Романових. Иначе, први из рода Романов то презиме је почео да носи Фјодор Никитич, познатији као патријарх Филарет.
Аутопортрет Олге Куликовске
Смена династија у Русији била је везана пресецањем владајућих грана Руриковича и потомака Ивана Грозног. Проблеми око престола доводили су до криза. Период руске историје од 1613. до 1917. везује се за династију Романових. За породицу руских монарха Романових везују се велике победе, али и крвави буне и катастрофалне грешке.
Династија Романових је дала пет царева, а први император из те династије је био Петар Велики. Царска породица се традиционално називала Дом Романових. После револуције у Русији последњи руски император Николај Други је трећег марта 1917. код Могиљова потписао документ којим се одрекао престола. Тако је у Русији дошао крај монархије, а првог септембра 1917. је проглашена република. Царска породица је била ухапшена и пребачена у Јекатеринбург. Кад је у лето 1918. постојала опасност да армија А. В. Колчака освоји Јекатеринбург, бољшевици су стрељали царску породицу.
Српска црква у Дарвину где је сахрањен Леонид, унук руског цара
Преотимајући власт у Русији бољшевици су од 65 чланова породице Романов убили чак 18, од тога 13 мушкараца. Преживели, њих 47, побегли су на Запад и углавном су живели у Француској и САД. Садашњи сви живи представници рода Романових су потомци четири сина императора Николаја Првог. Најмлађи потомак је рођен 2013. године.
СРЧАНИ УДАР
ЛЕОНИД Куликовски је у Аустралији живео од 1967, где је радио у водоводу Сиднеја. Кад је отишао у пензију, преселио се у град Кетрин. Комшије нису ни знале да је он царски потомак. Умро од инфаркта 27. септембра док је шетао са псом. Његово тело је пронађено испод једног дрвета, а поред њега је био верни пас.
ГЕНЕТСКА АНАЛИЗА
У ОКОЛИНИ Јекатеринбурга 1991. били су пронађени остаци групе стрељаних људи. Тадашње власти су тражиле да се проведе експертиза јер се веровало да су то тела побијене царске породице. Показало се да су међу убијенима петоро стрељаних чланова царске породице: Николај Други, затим Александра Фјодоровна и троје њихове деце. Сви они су поубијани 17. јула 1918.